Tog jutra, kada je naš novi učitelj Uvod u pravo Ušao je u razred, prvo što je uradio je pitao za ime učenika koji je sjedio u prvom redu:
- Kako se zoves?
- Zovem se Juan, gospodine.
– Napusti moj čas i ne želim da se više nikad vratiš! viknu neočekivano strogi profesor.
Džon je bio zbunjen. Kada je reagovao, nespretno je ustao, pokupio stvari i napustio čas. Svi smo bili uplašeni i ogorčeni, ali niko ništa nije rekao.
- Uredu je. Sada da! Čemu služe zakoni?
I dalje smo se plašili, ali smo malo po malo počeli da odgovaramo na njegovo pitanje. Neko je prokomentarisao: "Pa da bude reda u našem društvu." Profesor je odbrusio: "Ne!" Drugi je dodao: "Da ih ispuni." Profesor je opet odgovorio: "Ne!" Neko drugi je predložio: "Da bi loši ljudi platili za svoje postupke." "Ne!! Ali zar niko neće znati kako da odgovori na ovo pitanje?! viknuo je, povećavajući napetost u prostoriji. Na kraju je jedna djevojka bojažljivo rekla: "Da bude pravde."
Profesor je zadovoljno uzviknuo: „Konačno! To je. Tako da postoji pravda. I sad, čemu služi pravda?
Nastava iza nezaboravne lekcije
Uprkos tome što smo bili uznemireni njihovim stavom, nastavili smo da odgovaramo: „Za zaštitu ljudskih prava“, bio je jedan od najtačnijih odgovora. Nastavnik je odobrio sa "Pa, šta još?" Zatim čujemo: "Razlikovati šta je ispravno od onoga što nije u redu" i "nagraditi one koji čine dobro."
Nastavnik je tada postavio direktno pitanje: «Da li sam ispravno postupio izbacivši Juana iz razreda?«. Svi smo ćutali, sukobljenih morala. "Želim odlučan i jednoglasan odgovor", insistirao je. Na kraju smo svi viknuli: “Ne!!”. Čuvši naš konsenzus, upitao je: "Može li se reći da sam počinio nepravdu?" Odgovorili smo: "Da!"
Tada je učitelj otkrio svrhu svoje lekcije. Ozbiljnim pogledom rekao je: «Zašto niko ništa nije uradio po tom pitanju? Zašto želimo zakone i pravila ako nemamo hrabrosti da ih sprovedemo u delo? Svako od vas ima obavezu da postupi kada bude svedok nepravde. Sve. Nemoj više nikada da ćutiš!
Zureći u mene, naredio je: "Idi nađi Huana."
Tog dana sam naučio jednu od najpraktičnijih i najznačajnijih lekcija u svojoj advokatskoj karijeri. Pravda nije definirana samo u zakonskim kodeksima, već iu našim svakodnevnim postupcima.
Stubovi pravde: Filozofska i moralna razmišljanja
Pravda nije ograničena na krute zakone i propise. Veliki mislioci poput Platona smatrali su pravdu suštinskom vrlinom, harmonijom između delova naše duše i društva. Prema ovom grčkom filozofu, Biti pošten znači ponašati se na način u skladu sa onim što zaista jesmo., poštujući našu unutrašnju suštinu.
Drugi veliki mislilac, Toma Akvinski, definisao je pravdu kao „davanje svakome što mu pripada“. To ne uključuje samo naša prava, već i naše odgovornosti prema sebi i drugima.
Šta znači biti pošten prema sebi? implicira prihvatite svoje greške, poštujte sebe i prepoznajte svoje vrijednosti. Pravda počinje od samog sebe, a tek onda se može proširiti na druge.
Pravda se primjenjuje u međuljudskim odnosima
Biti pošten ne zahtijeva samo hrabrost, već i empatiju. Kako ga je pitala majka poznatog filozofa: «Da li bi vam se činilo pošteno da vam je neko ovo uradio?„Ovo razmišljanje nam može pomoći da se povežemo s našom najdubljom etikom i donesemo pravednije odluke.
U našim svakodnevnim odnosima, biti pošten podrazumijeva slušajte druge, prepoznajte njihove potrebe i postupajte u skladu s tim. Ovo je posebno neophodno u porodici, na poslu ili u društvenim situacijama u kojima emocije mogu pomutiti našu sposobnost rasuđivanja.
Naučiti biti pošten nije samo vrlina, već praksa konstanta koja zahtijeva samoprocjenu i kontinuirano učenje.
Važnost djelovanja protiv nepravde
Juanova priča otkriva nešto ključno: prava pravda nije pasivna. Zahtijeva akciju, hrabrost, a ponekad i suprotno. Kada svjedočimo nepravdi, ostajemo li posmatrači ili nešto poduzimamo? Ovo je izazov sa kojim se stalno suočavamo.
Pravda takođe može uključiti suočimo se sa sopstvenim predrasudama. Biti svjestan naših unaprijed stvorenih presuda je prvi korak u osiguravanju pravičnih i nepristrasnih odluka.
Duboki osjećaj za pravdu ne podrazumijeva samo postavljanje jasnih granica, već i prihvatiti različitosti i raditi na harmoničnom suživotu.
Pravda nije samo apstraktan koncept, već praktičan alat za izgradnju uravnoteženijih društava. Praktikovanje pravde u svakodnevnom životu, bilo da se zalaže za tuđa prava ili da budemo saosećajniji prema sebi, približava nas pravednijem i humanijem svetu.